Neka mi tvoja ljubav oziljak bude

Kažeš mi ne volim te više , i da to ja negde već pišem. A znaš li dušo moja , da si mašta moja. I da te svako jutro prenosim iz sna u javu.Baš onako , kako zora sunce ljubi. Onako kako se noć raduje mesecu. O da li znaš da te volim jako ? Da te volim beskonačnim prostarnstvom mozga. Da te volim , da tako ponizno klečim pred tobom. I darujem ti cvet srca moga. I ne veruj što svakome kažem.Jer svaka reč moja,brani ono što mi je u srcu. A u srcu mome samo ti si , i tu je tebi mesto. Da te u njemu čuvam i mislim na tebe. Da te volim onako kako drugi ne umeju. Da te želim jako , jačinom granita. Da te volim, volim, volim. Dok ove redove , iz srca moga ti pišem. Ja te volim sve jače i jače. I znaj da ponekad moje srce zaplače. Za tobom dušo moja. I svaka kap krvi koja u meni struju. Miluje tu večnu ljubav. Zato pogledaj u nebo ove noći. I videćeš na nebu zvezde što trepere. I rastaču se i prave srca znak. Samo za tebe dušo, zvezde srce crtaju. I moje srce samo tebi daruju. Ispisavši reči na nebu. Da te volim, volim , volim....ostaviću ti poljupce u praznim ulicama...vetar će ih razvejati okolo, poigravaće se sa njima, ohladiće ih dok stignu do tebe....kada ih spusti na tvoje usne otopiće se kao snežne pahuljice...

Svaki dan si mi u mislima, ne izlazis, nisam te se spremam  odreci samo ovako, bez rijeci.. Tesko mi je kad dodjem na blog, jer tada postanem svjesan sto vise nemam. Kad mislim o tebi, samo se sjecam osjecam i rijeci, ne smijem misliti gdje si i sto se ne javljas...  Zivot prolazi kraj mene a ja jos uvijek stojim u vremenu koje sam proveo s tobom, ne zelim ici dalje... Sva moja lijepa sjecanja, sve moje misli ispunjene su tobom, sve moje najljepse si ti. Voleo bih prespavati sve ovo, i ne buditi se dok ne doznam sto je u pitanju, kako si i gdje si.... Moram zivjeti, a bez tebe  je to tako tesko. Najteze od svega je sto ne znam nista o tebi... a ne mogu samo zatvoriti ovu stranicu i otici dalje, ne mogu A* dok mi se ti ne javis....Ne zelim izdati nasu ljubav.... Idem spavati, mozda mi san pomogne da zaboravim... ne, ne zelim te zaboraviti, zelim se sjecati zauvijek... zelim te voljeti zauvijek.

Kao i ljubav što napusti mene...

Moje te oči više nikada vidjeti neće, ostat će prazne i tužne, ledene, suze pustit neće jer suza više nemam!

Moje te usne više nikada ljubit neće, ostat će gladne usana tvojih, Ime ti više izgovorit neće, ostat će nijeme, neljubljene!

Moje te ruke više nikada dodirnut neće, ostat će sklopljene, hladne, željne dodira tvojih!

Bila si i ostaces samo ti moja ljubav...neka ti to bude jasno....Ona koja najvise boli,ona koja se najiskrenije voli.....I usprkos svemu jos te se cesto sjetim.nemogu nekako protiv toga..
Ti si bila osoba koja mi je nekad znacila sve.Voljeo sam te...Mozda cak i previse.mozda sam te zbog toga otjerao od sebe..Mozda bas zbog toga sam sve ono radio, da te ne izgubim..
Oprosti, danas vidim stvari drukcijim ocima..znam pogrijesio sam..Neznam dali sam te ikada povrijedio sa svojim lazima, ako jesam molim te oprosti..To prije doista, nisam htjeo vidjeti...a mozda cak nisam ni znao pravu istinu....Mozda te jednom ove moje rijeci zabole..mozda ih nikada niti ne procitas..zao mi je što i to nismo mogli podijeliti sve ono sto smo imali.Nadam se da samo ne kajes sto si me upoznala..Ti mozda to sada ni priznati neces..Ali srce zna, da voljelo me je..Neka je trajalo kratko, ali bilo je dovoljno da znas kakav je osjecaj zaljubljenosti..Dao bih sve,da vrijeme vratiti se moze..Ne bi nas dvoje ovako kao sada, ovako jadno zavrsili..vjeruj mi........no vise stvarno tu nista ne mogu...Srce osjeca,da sad volis drugog..Znaj, da i ja volim drugu ali bez srca zato sto moje srce jos u tebi kuca ,.No, osjecaj je nekako skroz drukciji..I jos se cesto pitam-da li ga volis kao sto te volim tebe ja?Hoces li to ikada moci sebi priznati, da je istina ono sto si mi jednom davno rekla.."uspjeo si, zaljubila sam se u tebe,."Hoce li ti i on jednom značiti sve...Pitam se cesto zna li on tebe voljeti onako kako zasluzujes?Bude li uz tebe kao što sam bio ja?Slavi li s tobom nakon svake tvoje pobjede,ali da li je isto tako uz tebe i nakon svakog tvog poraza?
Zna li on to? znam da sam toliko pogrijesio, znam da sam ti i s ovim dosadan..ali,ovim se rijecima zauvijek oprastam od tebe.zelim jos samo da ti kazem da si mi nekad bila sve.Nemoj se ljutiti...toliko si mi suza, boli nanila..no nemogu te mrziti....ali znaj,Sve ti je oprosteno.I ne krivim tebe.Krivim nas...sto nismo znali cijeniti ono što smo imali.Zato te molim-ne radi s njega iste greske.Neka ti ova zrtva nase ljubavi vjecno bude primjer.Voli ga i postuj iznad svega.
I onda kad ti bude najteze,digni glavu visoko...Ne dozvoli da te itko vidi nesretna.I u najtezim trenucima znaj da cu uvijek biti, tu, u tvome zivotu, sjena.....

Nisi prva čije su poruke punile inbox mog telefona, ali si jedina čije su mi poruke postale opsesija.

Nisi prva s kojim sam se posvađao, ali si jedina s kojim sam željeo da je tiha svadja što više jer nakon svake svađe pomirenje je bilo prelijepo 

Nisi prva s kojim sam se pomirio,ali si jedina kojeg sam nakon svakog pomirenja voljeo još više I više voljeo. .

Nisi prva koja me lagala,ali si jedina u čijim lazima uvijek i iznova tražio sam opravdan razlog..

Nisi prva za kojim sam razum izgubio,ali si jedina zbog kojeg sam izgubio i gazio sam sebe..

Nisi prva s kojim ne pricam,ali si jedina zbog kojeg kad te nema pola mene fali..

zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja...

Mi se nikad ni poljubili nismo,niti smo kada osetili slast dodira,vrelih usana,a ipak smo se voleli...
Mi se nikad nismo vodili za ruke,niti smo gledali zajedno zalaske sunca,ali gledajuci ih u sutonu dana,bili smo bliski...bliskiji nego mnogi drugi...Ja nisam nikad zaspao na tvojim grudima,a toliko sam puta lagano i nezno klizio prstima po svom jastuku,lezao budan satima,da bi se na kraju pokorio svojoj ceznjom ispacenoj dusi,i utonuo u nemiran san ...Nismo se nikad probudili rascupane kose,nisam te nikad uspeo pogledati svojim snenim pogledom,i smedjim ocima...i nisi nikada videla sjaj u mojim ocima,pri pomisli na tebe...Ti nisi cula kako zvuci tvoje ime,kada ga izgovaraju moja usta...Ti nisi dozivela koliko bezvezan i glup je svaki dan bez tebe,a koliko je tek bolela cinjenica rastanka na odredjeno vreme...Nisi nikad videla one male sitne stvari,koje toliko govore,o jednoj muskarcem o jednombicu...nisi,nisi nikada...A ipak...su me tvoje usne ljubile...osecao bih tihu jezu od dodira tvojih ruku...sva u zanosu ljubavi,zaspao bi bezbroj puta na tvojim grudima...budio bih se i gledao tvoje tople oci...slusao najlepsu pesmu...moje ime na tvojim usnama...zbog tebe sam ziveo,zbog tebe sam postojao i citav nas svet gradio...tebe sam iskreno voleo,u mojim snovima te ljubio...kraj prije pocetka stvarao,u svome srcu te nosio,duboko te u njemu zakopao...tamo...zivet ces,dok budem i ja ziveo...

Mozda nikad neces saznati koliko su dugo necije oci trazile svetlost u tvojoj kosi, koliko su dugo neciji koraci trazili put do tvog srca. Koliko je reci ostalo ne receno, koliko je suza proliveno, koliko je necije srce patilo, a koliko je volelo...

..Seti me se ponekad kad jutrom ranim zraci sunca nezno pomiluju tvoje lice...seti me se, to te moje ruke dodiruju...kad krenes poljima dugim i zelenim,kad lisce zasustii pod nogama,kad blagi povetarac miluje tvoju kosu,zamisli da te ja milujem...na obalu mora kad stanes,u mirnoj tisini cujes blage talase mora,seti se,to ja dozivam iz daljine daleke,da ti cujem glas...kada osetis kapi kise na licu,stani,stani da ti umije lice...to nisu kapi kise,to su samo moje suze koje zele da te podsete na mene... a ti...seti me se,seti se ljubavi moje koja te vecno cuva,prati i greje,i koja je uvek tu pored tebe!

Nekad srce strasno zaboli   
 
          dusa osjeti teski bol pa se pitam zasto
          mise to desi kad ostanem sam u kasne
         sati mraka i bolne tisine pomislim na
        daljinu i u ljepotu tvoga srca  tad me
        strefi jaka bol u srcu pa mi dusu zaderhta
       sto nisam kraj tebe da ti poklonim ljubav moju
      da na tvome licu stavim ruku moju
      sto me nije bog stvorijo u blizinu tvoju
      gde ti zivis  sto me bog stvorijo u
      ovu daljinu bolnu da tugnujem i da se
      nadam kad cu u tvoju blizinu biti 
      da mesto ovu tisinu i bol promenim
      u zagerlju tvom biti da mjesto tuge
     osjetim radoste u srcu mom
     volim te moja......

kad bi krenuo  da ti pisem pismo,udavio bi se u njegovim bojama i pozeleo bi da bude bezbojno.
kad bi trebalo da ti kazem volim te, oci bi me izdale... A iz ociju tvojih slivali bi se smaragdi.
kad bi smeo da se za tvoju ruku vezem, ti bi me olako odvezala jer ti me slobodnog samo zelis.
kad bi ti jedan cvet kidao, ono bi koren uhvatilo vec drugi dan,Znajuci da tvoja ljubav ne umire kad bi za tobom plakao,ti suze bi mi brisala, i sa jednim bi ih poljubcem osusila.
kad bi mogla da cinis nesto nazao, ljubav bi bila moj pravi put,a tvoj ne bi drugi nikako bio.
kad bi...umro sada, sreca bi mi bila prah, prah koji bi ti skupila.
kad bi mi citala misli, i u belilo papira da gledas znala bi svaki stih mojih pesama...